Cejlonski cimet

Cinnamomum zeylanicum

Cimet se pravi sečenjem stabljika stabala cimeta. Zatim se izvlači unutrašnja kora i uklanjaju drvenasti delovi. Kada se osuši, formira trake koje se uvijaju u rolnice, a koje se nazivaju štapićima cimeta. Ovi štapići mogu da se samelju da bi se dobio prah cimeta. Opor ukus i miris potiču od visokog sadržaja jedinjenja cinamaldehida (oko 90% esencijalnog ulja iz kore). Naučnici veruju da je ovo jedinjenje odgovorno za većinu moćnih efekata cimeta na zdravlje i metabolizam.

Svojstva cimeta:

1. Antioksidantno. Antioksidansi štite naše telo od oksidativnog oštećenja izazvanog slobodnim radikalima. Cimet je pun moćnih antioksidanasa, uključujući polifenole. Jedna studija otkrila je da suplementacija cimetom može značajno da poveća nivoe antioksidanasa u krvi, dok istovremeno smanjuje nivoe markera koji se koriste za merenje upale, kao što je C-reaktivni protein.

2. Antiinflamatorno. Studije pokazuju da ovaj začin i njegovi antioksidansi imaju snažna antiinflamatorna svojstva, što može pomoći u smanjenju rizika od bolesti.

3. Kardioprotektivno. Kako se navodi u jednoj studiji, suplementacija sa najmanje 1,5 grama ili oko 3/4 kašičice cimeta dnevno u stanju je da smanji nivoe triglicerida, ukupnog holesterola, LDL (lošeg) holesterola i šećer u krvi kod ljudi sa metaboličkom bolešću. Cimet može da smanji nivoe triglicerida i ukupnog holesterola, a oba su faktori rizika za srčana oboljenja. Takođe se pokazalo da cimet smanjuje krvni pritisak kada se konzistentno konzumira najmanje 8 nedelja.

4. Smanjuje insulinsku rezistenciju. Insulin je jedan od ključnih hormona koji regulišu metabolizam i upotrebu energije. Takođe je neophodan za transport šećera u krvi iz našeg krvotoka do naših ćelija. Međutim, neki ljudi su otporni na efekte insulina. Ovo je poznato kao insulinska rezistencija, obeležje stanja kao što su metabolički sindrom i dijabetes tipa 2. Povećavajući osetljivost na insulin, cimet može da smanji nivo šećera u krvi i pomogne bolju kontrolu šećera u krvi.

5. Snižava nivo šećera u krvi. Cimet je dobro poznat po svojim svojstvima snižavanja šećera u krvi. Osim blagotvornog dejstva na insulinsku rezistenciju, cimet može da snizi šećer u krvi kroz nekoliko drugih mehanizama. Prvo, pokazalo se da cimet smanjuje količinu šećera koja ulazi u krvotok nakon obroka i to ometanjem brojnih digestivnih enzima, što usporava razgradnju ugljenih hidrata u našem digestivnom traktu.

Drugo, jedinjenje u cimetu može da imitira efekte insulina kako bi poboljšalo unos šećera u ćelije. Brojne studije sa ljudima potvrdile su korisne efekte cimeta, pokazujući da može da snizi nivo šećera u krvi natašte i poboljša hemoglobin A1c, marker dugoročne kontrole šećera u krvi. Efikasna doza obično je 1-6 g ili oko 0,5-2 kašičice cimeta dnevno.

6. Neuroprotektivno. Neurodegenerativne bolesti karakteriše progresivni gubitak strukture ili funkcije nervnih ćelija. Alchajmerova i Parkinsonova bolest dva su najčešća tipa (25 Pouzdani izvor). Izgleda da određena jedinjenja koja se nalaze u cimetu inhibiraju nakupljanje proteina tau, odnosno t proteina u mozgu, što je jedno od obeležja Alchajmerove bolesti.

U studiji iz 2014. sprovedenoj na miševima sa Parkinsonovom bolešću, cimet je pomogao u zaštiti neurona, normalizovao nivoe neurotransmitera i poboljšao motornu funkciju. Međutim, ove efekte treba dalje proučavati kod ljudi.

7. Antikancerogeno. Cimet je u velikoj meri proučavan zbog njegove potencijalne upotrebe u prevenciji i lečenju raka. Sve u svemu, dokazi su ograničeni na studije u epruvetama i životinjama, koje navode na to da ekstrakti cimeta mogu da pruže zaštitu od raka. Njegovo dejstvo ogleda se u tome što smanjuje rast ćelija raka i formiranje krvnih sudova u tumorima i izgleda da je toksičan za ćelije raka, uzrokujući ćelijsku smrt.

Jedna studija na miševima sa rakom jajnika otkrila je da cinamaldehid može da blokira ekspresiju određenih proteina uključenih u razvoj raka. Ove nalaze podržali su eksperimenti u epruvetama, koji su pokazali da cinamaldehid može da smanji rast i širenje ćelija raka jajnika. Međutim, potrebno je više istraživanja da bi se procenili potencijalni efekti cimeta protiv raka kod ljudi.

8. Antimikotično i antibakterijsko. Cimetaldehid, jedna od glavnih aktivnih komponenti cimeta, korisna je protiv različitih vrsta infekcija. Studije u epruvetama pokazale su da ulje cimeta pomaže u ubijanju određenih gljivica koje izazivaju infekcije respiratornog trakta. Takođe može da inhibira rast određenih bakterija, uključujući listeriju i salmonelu. Osim toga, antimikrobni efekti cimeta mogu da pomognu i u sprečavanju karijesa i smanjenju lošeg zadaha.

9. Antivirusno. Neka istraživanja izražavaju mišljenje da cimet može da pomogne u zaštiti od određenih virusa. Na primer, smatra se da je cimet ekstrahovan iz sorti Cassia koristan protiv HIV-1, najčešćeg soja HIV-a kod ljudi. Druge studije navode da bi cimet mogao da pruži zaštitu i od drugih virusa, uključujući grip i dengu, virusnu infekciju koju prenose komarci.

Reference

Gruenwald J, Freder J, Armbruester N. Cinnamon and health. Crit Rev Food Sci Nutr. 2010
Singh G, Maurya S, DeLampasona MP, Catalan CA. A comparison of chemical, antioxidant and antimicrobial studies of cinnamon leaf and bark volatile oils, oleoresins and their constituents. Food Chem Toxicol. 2007
Simic A, Sokovic MD, Ristic M, Grujic-Jovanovic S, Vukojevic J, Marin PD. The chemical composition of some lauraceae essential oils and their antifungal activities. Phytother Res. 2004
Baratta MT, Dorman HJD, Deans SG, Figueiredo AC, Barroso JG, Ruberto G. Antimicrobial and antioxidant properties of some commercial essential oils. Flavour Fragr J. 1998
Maidment C, Dyson A, Haysom I. A study into the antimicrobial effects of cloves (syzgium aromaticum) and cinnamon (cinnamomum zeylanicum) using disc-diffusion assay. Nutr Food Sci. 2006