Vitamin C

L-askorbinska-kiselina

Vitamin C je hidrosolubilni vitamin, rastvorljiv u vodi, koji je prirodno prisutan u nekim namirnicama kao što su agrumi, bobičavo voće, dinje, lubenice, paradajz, zelene paprike, kupus. Najnestabilniji je među hidrosolubilnim vitaminima, naročito je labilan pri zagrijavanju, a otporan je na zamrzavanje. Ljudi, za razliku od većine životinja, ne mogu da sintetišu ovaj vitamin, pa je on esencijalna komponenta u ishrani.

Dnevne potrebe vitamina C su oko 60mg, dok se u periodu trudnoće i dojenja potrebe za vitaminom C povećavaju, preporučuje se unos dodatnih 20mg odnosno 40mg. Dnevna potreba za djecu iznosi 45mg.

Preporučene dijetetske doze (RDA) za vitamin C

Startost	Muškarci	Žene	Trudnoća	Dojenje
0-6 meseci	40 mg*	40 mg*
7-12 meseci	50 mg*	50 mg*
1-3 godine	15 mg	15 mg
4-8 godina	25 mg	25 mg
9-13 godina	45 mg	45 mg
14-18 godina	75 mg	65 mg	80 mg	115 mg
19+ godina	90 mg	75 mg	85 mg	120 mg
Pušači	Pušačima je potrebno 35 mg/dan više vitamina C nego nepušačima

Srednji unos vitamin C za odrasle muškarce je 105,2mg/dan, a za žene 83,6mg/dan, dok je srednji unos za djecu i adolescente od 75,6mg/dan do 100mg/dan. Smatra se da je majčino mlijeko izvor vitamina C, te se upotreba ne preporučuje za odojčad.

Metabolizam vitamina C: Vitamin C se lako apsorbuje, najvećim dijelom u želucu. U leukocite i eritrocite vitamin C ulazi prostom difuzijom, dok u druge ćelije, kao što su trombociti, ćelije nadbubrežne žlijezde i retine, mehanizmom aktivnog transporta. Vrijeme poluživota vitamina C je oko 16 dana, izlučuje se urinom.

Biohemijski značaj: Vitamin C je značajan za mnoge metaboličke procese. Učestvuje u metabolizmu proteina, značajan je u sintezi kolagena i L-karnitina, kao i određenih neurotransmitera. Kolagen je esencijalna komponenta vezivnog tkiva, koji učestvuje u procesu zarastanja rana. Vitamin C je snažan antioksidans i regeneriše druge antioksidanse u ljudskom organizmu, kao što je vitamin E (tokoferol). Pored svojih biosintetičkih i antioksidativnih funkcija, vitamin C igra važnu ulogu u stimulaciji imunog sistema, a poboljšava i apsorpciju gvožđa. Dosadašnji dokazi sugerišu da redovan unos vitamina C ne smanjuje učestalost gripa i prehlade, ali takav unos može biti značajan kod ljudi koji su izloženi velikom fizičkom naporu, starijim osobama i pušačima. Redovan unos vitamina C doprinosi skraćenju trajanja obične prehlade i ublažava ozbiljnost simptoma, što se pripisuje antihistaminskom efektu. Epidemiološki dokazi potvrđuju da je potrošnja voća i povrća, koji su bogat izvor vitamina C, povezana sa manjim rizikom od većine vrsta karcinoma. Ovaj vitamin ograničava stvaranje slobodnih radikala, modifikuje imuni odgovor, ali i kroz svoj antioksidativni potencijal neutrališe slobodne radikale, koji su uzročnici mnogih bolesti u organizmu, pa i karcinoma. Dokazi iz mnogi studija govore o tome da je veliki unos vitamina C povezan sa smanjenim rizikom od kardiovaskularnih bolesti. Ova povezanost može se pripisati antioksidativnom djelovanju, jer vitamin C smanjuje prijanjanje monocita na endotel, poboljšava proizvodnju azotnog oksida, što rezultuje vazodilatacijom (širenjem krvnih sudova), smanjuje se apoptoza (smrt) ćelija glatke muskulature krvnih sudova, što sprječava nastanak aterosklerotskih plakova.

Nedostatak vitamina C dovodi do oboljenja koje se naziva skorbut. Vrijeme za koje se razvija skorbut varira u zavisnosti od depoa vitamina C u organizmu. Obično nastaje za mjesec dana od malog ili skoro nikakvog unosa ovoga vitamina, ispod 10mg/dan. Početni simptomi skorbuta su umor, malaksalost, upala desni. Kako nedostatak vitamin C napreduje, remeti se sinteza kolagena, vezivno tkivo slabi, što dovodi do pojave petehija, bolova u zglobovima i teškog zarastanja rana. Dodatni znaci ove bolesti su depresija, krvarenje desni, gubitak zuba. Anemija takođe može nastati usljed krvarenja i loše apsorpcije gvožđa, zbog niskog unosa vitamina C. Kod djece može doći do razvoja bolesti kostiju. Ukoliko se ne liječi, skorbut je fatalan. Danas su nedostatak vitamina C i skorbut jako rijetki u razvijenim zemljama.

Višak vitamina C: Vitamin C ima nisku toksičnost i ne izaziva ozbiljne štetne efekte pri visokim dozama. Najčešće tegobe u slučaju predoziranja su dijareja, mučnina, grčevi u stomaku i drugi gastrointestinalni poremećaji. Visok unos vitamina C takođe ima potencijal da poveća izlučivanje oksalata i mokraćne kiseline, što doprinosi stvaranju kamena u bubregu, posebno kod osoba koje su hronični bubrežni bolesnici. Kod nekih osoba velike doze askorbinske kiseline dovele su do razgradnje istovremeno unijetog vitamina B12 i prevelike apsorpcije gvožđa.

Vitamin C

Reference