Da li znate da je za čak 80% svih infarkta srca i mozga kriva, upravo, ateroskleroza?

Bolest zapušenih arterija je treće najmasovnije oboljenje u svetu, odmah iza virusnih bolesti gornjih disajnih puteva i parodontopatije (oboljenja desni). Ateroskleroza je proces koji zahvata arterije. Obično pogađa velike i srednje velike arterije. To je kombinacija promena na unutrašnjem zidu arterija koja se sastoji od nakupljanja masnoća, delova mrtvih ćelija, raznih produkata krvi i kalcijuma u vidu naslaga i žarišta na unutrašnjem zidu arterija. Naziv ateroskleroza potiče od grčke reči athero (kašast) i reči sclerosis (tvrd). Počinje rano u detinjstvu, dugo se razvija bez simptoma, povećava se sa uzrastom i oko 50. godine počinje ozbiljno da preti. Simptome daje tek u odmakloj fazi bolesti. Zato se kaže da je ateroskleroza tihi ubica.

Žene su do menopauze zaštićenije od muškaraca, a posle 60. godine života i žene i muškarci su pod istim rizikom.

Ateroskleroza izaziva ubrzano starenje krvnih sudova i bolest je koja skraćuje život!

Te promene u početku oboljenja zahvataju samo unutrašnji sloj krvnog suda (intimu), ali se vremenom proširuju i na srednji deo zida (medija). Vremenom, kako bolest napreduje, dolazi i do zakrčenja, te arterije postaju tvrde i krute – neelastične.

Aterični plakovi mogu da narastu dovoljno da znatno smanjuju protok krvi kroz arterije. Posledica je umanjeno snabdevanje organizma krvlju, kao i kiseonikom. Tada se pojavljuju prvi simptomi i tada mnogi ljudi saznaju da imaju ovaj problem.

Glavne komplikacije nastaju kada dođe do pucanja nestabilnog aterosklerotskog plaka. Usled ovog procesa, dolazi do “trčanja” krvnih pločica (trombocita), različitih citokina i stvaranja ugrušaka krvi koji mogu da zaustave protok krvi u vidu tromboze ili embolije, ako ode na neko drugo mesto u telu.

Gdje se najčešće javlja ateroskleroza?

Ateroskleroza može da bude opšta ili lokalizovana na pojedina specifična arterijska područja. To su na prvom mestu arterije srca, mozga, bubrega, udova (naročito donjih) i aorta.

Simptomi

U ranim fazama ateroskleroze, dok jos nije došlo do ograničenog protoka krvi, simptoma obično nema. Vremenom, kako je prohodnost krvnih sudova manja, smanjuje se i snabdevenost pojedinih vitalnih organa kiseonikom. Pojava simptoma ukazuje na uznapredovalu bolest. Ukoliko su delimicno blokirani krvni sudovi koji ishranjuju srce, nastaju anginozni bolovi u grudima, a ako je nastupila njihova potpuna blokada ili je doslo do pucanja ateromatoznog plaka, moze nastupiti srčani udar, koji se često završava letalno. Ako se sve to dešava u mozgu, nastaje šlog, a ako su obolele arterije u nogama, prvi simptom je bolno i otežano hodanje.

Srčana trpnja poznata je kao anginozni bol. To je najčešće bol iza grudne kosti, osećaj nelagodnosti i pritiska, i jedan je od znakova da srčani mišić ne dobija dovoljno kiseonika i da samim tim postoji neko zakrčenje. Osećaj može da se širi u predelu ramena, ruke i vrata. Fizički napor i emocionalni stres mogu biti okidači za pojavu anginoznog bola.

Kada se aterosklerotski plak nalazi u karotidnim arterijama (arterije vrata koje snabdjevaju mozak kiseonikom) i izazove njihovo suženje, javljaju se simptomi u vidu moždane trpnje, pa do moždanog udara. Ovi simptomi uključuju naglu utrnulost, slabost i vrtoglavicu.

Aterosklerotično suženje arterija donjih ekstremiteta može dovesti do ukočenosti, bola, a ponekad i opasne infekcije. Osobe sa dijabetesom su najbolji primer koji pokazuje kakve posledice nastaju kada se smanji ili prekine protok krvi kroz arteriju. Tada, naime, dolazi do izumiranja tkiva, obično su to prsti ili stopalo, što se ispoljava u vidu tzv. gangrene i gotovo neizbežno dolazi do amputacije tog dela tela.

Faktori rizika

Uzroci oštećenja arterijskog zida uključuju:
• Povišen nivo holesterola i triglicerida u krvi
• Visok krvni pritisak
• Duvanski dim
• Dijabetes
• Gojaznost
• Stres
• Smanjena fizička aktivnost
• Prekomerni unos alkohola

Od kardiovaskularnih i cerebrovaskularnih bolesti dvostruko češće stradaju žene. Riziku su izloženi potpuno zdravi ljudi, koji, međutim, imaju nezdrave životne navike.

Kako se izboriti s problemom?

Najbolji način prevencije i ublažavanja napredovanja bolesti je umeren, zdrav stil života – pravilna ishrana i umerena, aerobna fizička akivnost, kao što su brza šetnja i plivanje.

Obavezni su redovni sistematski pregledi i analize šećera u krvi (standardne i specijalne), masnoća u krvi - triglicerida i ukupnog holesterola u krvi i njegovih frakcija, dobrog holesterola (HDL) i lošeg holesterola (LDL), kao i njihovog odnosa (HDL/LDL), što pokazuje faktor rizika za nastanak infarkta.

Posebnu pažnju posvetite sebi ako znate da je neko iz vaše porodice imao infarkt srca, anginu pektoris ili infarkt mozga (šlog). Osobe sa aterosklerozom moraju da promene svakodnevne navike, počevši od navika u ishrani!

Neophodno je redovno bavljenje fizičkom aktivnošću i održavanje optimalne telesne težine. Pušačima se savetuje prestanak pušenja, koliko je moguće treba smanjiti stresne situacije.

Posebnu ulogu u prevenciji i lečenju ove podmukle, ali opasne bolesti, zauzimaju dodaci ishrani u obliku suplemenata koji odlažu ili preveniraju nastanak same bolesti.

Ukoliko bolest već postoji, olakšavaju njen tok, umanjujući ili odlažući moguće komplikacije. Ukoliko pacijent ima dijagnostikovanu bolest i prepisanu terapiju, suplementi se savetuju kao dopuna lekovima, u konsultaciji sa izabranim lekarom.

Black Garlic Aterostop, potpuno prirodni preparat, samostalno ili kao dopuna Vašoj terapiji:
• Doprinosi normalnoj funkciji srca i vaskularnog sistema;
• Poboljšava perifernu cirkulaciju;
• Podstiče kontraktilnost srca i koronarnih krvnih sudova;
• Povoljno utiče na metabolizam holesterola;
• Doprinosi normalnoj funkciji imunog sistema i otpornosti na stres;

U svom sastavu sadrži:
• Prašak lukovice fermentisanog belog luka (Allium sativum, Alliaceae)
• Prašak lista sa cvetom belog i crvenog gloga (Crataegus monogyna, C. oxyacantha, Rosaceae)
• Prašak lista sremuša (Allium ursinum, Alliaceae)
• Prašak lista matičnjaka (Melissa officinalis, Lamiaceae)

Preporučeno doziranje: 3 x 1 kapsula na dan (samostalno ili uz već postojeću terapiju).

Lečenje

Lekar odlučuje kada je potrebno uvesti farmakološku terapiju i koje lekove treba prepisati pojedinom pacijentu, na osnovu celokupne kliničke slike tog pacijenta.

To su pre svega statini, koji mogu da dovedu čak i do povlačenja ateromatoznog plaka. Kod osoba koje su već preživele srčani udar, preporučuje se da piju statine, čak i kada im je holesterol u krvi u normalnim granicama. Isto tako, aspirin od 100mg je dobra preventiva da se ne stvori krvni ugrušak, koji moze potpuno da zapuši krvni sud.

Kontrola i lečenje povišenog krvnog pritiska i sećerne bolesti su takodje deo preporuka za prevenciju kardiovaskularnih bolesti.

Hirurška intervencija se primenjuje zavisno od stepena razvijenosti oboljenja (balon dilatacija, ugradnja stenta ili premošćavanje tzv. by-pass).

magistar farmacije Jelena Nikolić